deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
07.11.2010. 00:00
Autor: B92
Pitanje povraćaja imovine bivšim vlasnicima će se urediti nakon što Ustavni sud odluči o ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da se očekuje da se Ustavni sud do kraja godine izjasni o ustavnosti tog zakonskog akta.
"Neposredno po donošenju odluke Ustavnog suda, Ministarstvo finansija će biti u situaciji da javnosti prezentuje i koncept denacionalizacije i odgovarajući nacrt zakona", rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, u slučaju da Ustavni sud donese odluku da je taj zakonski akt ustavan, rešenja iz postojećeg Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama biće relevantna za budući opšti zakon o denacionalizaciji.
U suprotnom, kaže on, "ako oceni da je neustavan, država će onda biti u prilici da bira da li će naturalnu razmenu izabrati kao dominantni model obeštećenja bivših vlasnika, ili novčanu naknadu ili 'kombinaciju' ta dva modela".
"Državi je daleko sužen prostor da definiše model denacionalizacije u slučaju da Ustavni sud oceni da je Zakon u saglasanosti sa Ustavom", naglasio je državni sekretar.
"Tek se sada vidi koliko problema može da zadaje to što pre Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije donet opšti krovni zakon o denacionalizaciji i paralelno sa njim ili posle njega Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama", dodao je on.
Oko 50 predstavnika lokalnih uduženja gradjana za povraćaj oduzete imovine iz raznih krajeva Srbije protestvovalo je ove sedmice u Beogradu zbog odlaganja restitucije.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić rekao je da je jedan od razloga protesta koji će, ako bude potrebno, biti nastavljen i narednih dana, "izgovor vlasti da je za rešavanje restitucije potrebno čekati odluku Ustavnog suda u vezi sa zakonom o restituciji, imovini crkava i verskih zajednica".
Antić je istakao da je taj izgovor apsolutno nelogičan i da time vlada krši Ustav i atakuje na ljudska prava. On je podsetio da se do 30. juna 2006. godine prijavilo više od 140.000 pojedinaca koji potražuju mali deo današnje državne imovine i da je bilo i oko 4.000 prijava iz inostranstva.
