Za skuplje nekretnine veći porez

09.12.2010. 00:00
Autor: B92

Novi Zakon o porezu na imovinu će značajno promeniti obračun za nekretnine. Tako će za stan vrednosti 75.000 evra porez iznositi oko 125 evra.Uz najavljenu jedinstvenu poresku stopu od 0,4 odsto, izmenama Zakona bitno će se umanjiti postojeća poreska oslobađanja.

U Ministarstvu finansija kažu da je formula tako osmišnjena da se za skuplje nekretnine plaća značajno veći iznos poreza nego do sada, dok će se za stanove i kuće prosečnih vrednosti i kvadrata, ovaj namet plaćati u sličnom iznosu kao i do sada.

Suština u novoj formuli je, zapravo, u načinu na koji građani ostvaruju olakšice pri plaćanju poreza na imovinu. Poreska stopa na sve nekretnine biće 0,4 odsto vrednosti nekretnine, ali nakon obračunatih olakšica po osnovu starosti nekretnine od 0,8 odsto po godini, do maksimalnih 40 odsto.
Do sada je amortizacija iznosila 1,5 odsto za svaku godinu starosti stana, a maksimalno umanjenje je bilo 70 odsto, što je rapidno smanjivalo poresku osnovicu, naročito stanova na atraktivnim lokacijama.

Kad se tome dodavalo i veliko oslobađanje po osnovu poreskog kredita - 40 odsto za vlasnika stana ako živi u njemu i po deset odsto za članove domaćinstva, a najviše 70 odsto - dolazilo se do nerealnih poreskih osnovica na koje postojeće progresivne poreske stope gotovo i da nisu primenjivane.

"Kada se, nakon oslobađanja po osnovu starosti nekretnine, obračuna 0,4 odsto poreza, dobije se osnovica od koje se, naknadno oduzima i iznos ostvaren po osnovu činjenice da u tim nekretninama neko živi i koja se plaća fiksno", ističu u Ministarstvu finansija.

Navode i da će ova olakšica, u slučaju da je poreska osnovica do 200 evra, biti 50 odsto njene vrednosti, dok će za skuplje nekretnine biti 10.000 dinara. Tako se postiže značajna progresivnost u naplati poreza na imovinu. Tako je za stan istog kvaliteta od 75.000 evra porez 125 evra, dok je za duplo skuplji stan (150.000 evra) porez troduplo veći!

Osnov za obračun vrednosti nekretnina poreznicima će i ovog puta pripremiti nadležni u Republičkom zavodu za statistiku. Statističari će, naime, spremiti standarde na bazi kojih će se utvrđivati iznos koji će poslužiti kao osnov za obračun, ali se još ne zna da li će koristiti dosadašnju metodologiju ili će se približiti tržišnoj vrednosti.

Cene kvadrata koje saopštava zvanična statistika uprava prihoda koriguje elementima vezanim za lokaciju (I, II i III zona, koeficijenti 1, 0,8 i 0,6) i kvalitet (spratnost, grejanje, parket, kanalizacija, topla voda...), a potom tu korigovanu vrednost umanjuje za iznos amortizacije.

Pravna lica izuzeta od promena

 Pravna lica, međutim, neće biti obuhvaćena ovim zakonskim rešenjem. Prema mišljenju poznavaoca oblasti knjigovodstva, ali i nekretnina, ovaj potez Vlade ni malo nije “u dosluhu” onoga što je iz Vlade najavljivano, a tiče se značajnijeg oporezivanja bogatijih.

Jer, većina bogatijih u Srbiji sve svoje pokretne i nepokretne stvari i vodi na firme, jer je osnovica za obračun poreza u ovom slučaju ne tržišna, pa ne čak ni statistička, već knjigovodstvena vrednost stana koja je, po pravilu, značajno niža od realne.

Problem je, naime, što bi u slučaju baš svih firmi morala da se obračunava realna tržišna vrednost nekretnina, a što je u slučaju mnogih kompanija koje su, zbog krize, prilično nelikvidne, dodatno finansijski opteretilo. Ovo, posebno, zato što lošestojeće firme, pa i većina javnih preduzeća, imaju nekretnine na atraktivnim lokacijama po Srbiji.