deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
11.01.2011. 00:00
Autor: B92
Vlasnici bespravnih porodičnih stambenih objekata imaće mogućnost da legalizuju kuće sa popustom od 99 odsto ako po članu domaćinstva imaju do 25 kvadrata.Uslov je da nemaju neku drugu nekretninu u svojini i da bespravna kuća nije sazidana u ekstra i prvoj gradskoj zoni.
Ovo je dogovoreno na sastanku ministra Olivera Dulića i predstavnika desetak lokalnih samouprava. Na taj način će, smatraju nadležni, država da pomogne građanima, koji su bez dozvole zidali iz preke potrebe, a ne zbog zarade.
Ako se ova računica primeni na sedmu beogradsku zonu, na primer, naselje Ripanj, gde naknada za uređenje zemljišta iznosi oko 2.400 dinara po kvadratu, ispada da će četvoročlana porodica za objekat od 100 kvadratnih metara, mesečno u 240 rata, izdvajati oko 10 dinara.Ukoliko isti broj članova domaćinstva živi u kući od sto kvadrata u trećoj beogradskoj zoni, a to su, na primer, delovi Rakovice ili Krnjače, gde naknada za uređenje zemljišta iznosi oko 13.900 dinara po kvadratnom metru, mesečna rata za legalizaciju iznosiće oko 58 dinara.
Za dodatnih sto kvadrata, kako pišu Novosti, važiće popust od 60 odsto. U nacrtu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, kako je dogovoreno, biće predviđena i mogućnost plaćanja legalizacije na rate, i to na minimum 10 godina.
Tako bi vlasnik kuće od 300 kvadrata u Kaluđerici mesečno mogao da plaća oko 3.960 dinara u narednih 20 godina. Dok bi, na primer, vlasnik seoskog domaćinstva od 200 kvadrata u nekom pomoravskom selu plaćao oko 200 dinara.
Inače, cenovnik i uslove plaćanja naknade za legalizaciju odnosno naknade za uređenje građevinskog zemljišta određuju lokalne samouprave, pa je tako, po odluci Skupštine Beograda, legalizacija moguća i na čak 20 godina.
Razgovori predstavnika Ministarstva za prostorno planiranje i lokalnih samouprava se nastavljaju dok nacrt izmena i dopuna zakona u delu, koji se odnosi na legalizaciju ne bude u potpunosti usaglašen. A, nova rešenja trebalo bi da se nađu pred Vladom Srbije do kraja ovog meseca.
Borba za glasače ili praktičnost?
Ostalo je nejasno po kojem kriterijumu, ko i kako će utvrđivati pripadnost vlasnika objekata socijalno ugroženoj kategoriji. Stalna konferencija gradova i opština predložila je da se izmenjeni Zakon o planiranju i izgradnji (u čiji tekst će biti ugrađene i promene koje se odnose na legalizaciju) poveže sa opštinskim odlukama o proširenim pravima iz oblasti socijalne zaštite.
Prema tom predlogu, u tu kategoriju bila bi uvršćena staračka domaćinstva sa sela, korisnici minimalnih penzija, nezaposleni…
Danijel Cvjetićanin, profesor Singidunum fakulteta, ovakav potez ocenjuje isključivo kao predizborni. "Reč je o najmanje 600.000 do 800.000 birača, ako pođemo od toga da u svakoj kući živi jedan punoletni građanin. Njima je učinjen ustupak, koji se preliva na pleća poreskih obveznika", kaže Cvjetićanin.
A ekonomista Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, uvođenje dodatnih olakšica za besplatne graditelje ne vidi kao političku kampanju, već kao želju za uvođenjem evidencije nepokretnosti, sređivanjem katastra i postavljanjem temelja za ozbiljno urbanističko planiranje.
"Teranje maka na konac nikuda ne vodi. Činjenica je da je pola Srbije izgrađeno bez dozvola. Treba biti praktičan, uvesti red i postaviti urbanistička pravila za ubuduće", kaže Stevanović.
On smatra da ne treba subvencionisati bespravne graditelje koji su zidali objekte vredne nekoliko stotina hiljada evra, jer bi to bila nagrada za njihovu bahatost. Ali građanima koji su sagradili kuće, koje vrede 20.000 evra, ili koji su bespravno gradili jer nisu mogli da dobiju dozvolu i nisu hteli da podmite službenike, prema njegovom mišljenju. treba dati popuste.
