deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
deluxe prodaja
15.01.2011. 00:00
Autor: B92
Oglasna tabla u Osnovnom sudu u Vršcu postala je premala za sva sudska rešenja o prinudnoj prodaji pokretne i nepokretne imovine Vrščana.Naime, velika dugovanja građana za struju, komunalije, usluge mobilne telefonije, kao i neisplaćene rate za kredite raznim bankama, dovelo je mnogo porodica u nezavidnu situaciju.
Oni su morali da prinudno stave imovinu na doboš, kako bi pribavili novac za isplatu svih potraživanja. A tada su troškovi još veći, jer dužnik mora da plati i sve troškove suda i advokata.
Samo u prošloj godini, putem sudske licitacije, prodato je desetak stambenih objekata dužnika, a sud je organizovao i mnogo više prinudnih prodaja automobila, poljoprivrednih mašina, nameštaja... Trenutno je u procesu 7.541 predmet, a pojedinačni dugovi variraju od nekoliko hiljada dinara, do više miliona.
Cveta Kajević - Grubišić, vršilac dužnosti predsednika vršačkog suda, kaže da su najviše zahteva za prinudnu naplatu podneli fiksni i mobilni operateri (oko 2.000), što ukazuje na to da građani često nepotrebno troše više nego što mogu da plate.
Međutim, neki zbog nemara, a neki zato što stvarno nemaju novca, ne plaćaju ni račune za struju i komunalije. Zbog toga je elektrodistribucija podnela oko 1.700 zahteva za prinudnu naplatu, dok je Društveno komunalno preduzeće „Drugi oktobar“ podnelo oko 1.000 zahteva, s obzirom na to da su njihova ukupna potraživanja oko 400 miliona dinara (građanstvo i privreda zajedno).
"Prodaja nekretnina je poslednji potez za namirenje potraživanja poverilaca. Cilj ni jednog postupka, pa ni izvršnog, nije u tome da se nekome proda imovina. Uvek se trudimo da se ti postupci naplate u novcu, jer je to najbezbolnije za sve strane. Čak i ako se, u krajnjem slučaju, proglasi prodaja pokretne i nepokretne imovine, ukoliko dužnik u međuvremenu isplati dug u novcu, onda se prodaja obustavlja", naglašava Kajević-Grubišić.
Ona kaže da prve licitacije, uglavnom, nisu posećene, ali da svaka „roba“ nađe svog kupca. "Novcem od prodaje se podmiruje osnovni dug sa kamatama, kao i troškovi svih koji su bili angažovani u tom predmetu. Ono što 'pretekne', vraća se dužniku", dodaje v.d. predsednika suda.
Međutim, postavlja se glavno pitanje - kako je došlo do svih tih dugova, s obzirom na to da Vršac važi za jedan od ekonomski najstabilnijih regiona u Srbiji? Nemar, ili nemaština?
Prosečna plata Vrščana u oktobru prošle godine bila je 40.252 dinara (bez poreza i doprinosa), što je za koji procenat više i od republičkog proseka! Međutim, taj prosek „vade“ visoke plate u dve-tri uspešne firme, dok realna slika kaže da građani sve teže žive, a to se ne može videti u statistici.
Gruba procena je da meštani tog južnobanatskog grada duguju nešto manje od milijardu dinara. Na to je, između ostalog, uticala i velika stopa nezaposlenosti, jer čak 11.019 stanovnika nema način kako da zaradi novac, a da se živi - mora!
